Киша пада напољу, а кажу да ће падати и наредних десет дана.
Неко каже, нека је, други кажу да су криви они из Лондона, јер тјерају облаке због Олимпијских игара, а има и оних што је проклињу због мокрих ногу и прљаве обуће.
Да ми није познат процес настанка кишних капи, рекао бих да небо плаче, јер нас мора гледати сваки дан.Чини ми се, да нас облаци желе спрати са ове површине, да не заслужујемо овај дио земље испод њих.
"Одлазите, не окрећите се, мука нам је од вашег ега, похлепе и друштва које опстаје на принципу гажења једних преко других!"
Моја упорност би изустила из мене реченицу: "али част изузетцима, молим вас!"
Но, питање је да ли би то облаке занимало...
Без кише или са кишом, статистика, и то она званична, каже да је у свијету незапослено 75 милиона младих.
И није много, замислите да је 76 милиона, била би то катастрофа!
На домаћем терену, тренутно више познатом као БиХ (Белај и Хаос), нешто је оптимистичнија ситуација, која каже да имамо 27,6% незапослених младих људи.
Оптимистичнија је ако радите у државном апарату или мислите да младима не треба посао.
Можете се окренути и ка Македонији, која пјева "дотакла сам дно живота", јер су најгори од све дјеце, од преминуле мајке, Југославије, са 30% незапослених младих.
Ко је одговоран за толику незапосленост код нас?
За то је одговоран масон, крив је и "шваба" и крив је мој комшија, наравно.
Неодговорност и пребацивање те неодговорности на друге, јесте срж проблема.
Клацкамо се, данас волимо наше лидере, сутра их замрзимо и доведемо нове, а прекосутра плачемо за онима које смо прво смјенили, и у том процесу, мењају се власти, али менталитет остаје.
Искварени смо.Не волимо корупцију, осим кад нама треба нешто "преко реда".
"Зашто да не, не чиним зло, то је ситница."
У скорије вријеме, има и друга теза, која каже:
"и ја бих покрао све да могу" или "и ја бих примао мито, да могу."
Шта је производ тога?
Омладина која живи у сну, да ће након завршетка образовања пронаћи посао чекајући Годоа код куће, или узети свој дио замишљеног колача путем, свима нам познате, "штеле".
"Колач" је углавном, добро плаћен посао у канцеларији, без обзира да ли имате средњу школу, факултет, докторат.
Е, драга омладино, премало је канцеларија, да би смо сви сјели у њих.Истина боли, али ко се боји истине, будућности нема.Погледај око себе и започни бројање изграђених пословних капацитета у РС, па израчунај колико се људи може запослити.
Фали мјеста за тебе, јер немаш некога да те "погура" и каже, добар је мој мали, дај му да макар буде директор негдје?
Добро дошао у реалност.Буђење, предуго си спавао/ла.
Бавећи се уротама ајкула, Дракула, масона, и наравно "шваба", нећеш доћи до посла.
Бавећи се инатом и пркосом другим националностима, нећеш доћи до посла.
И коначно, бавећи се испијањима кафе и пива по читав дан, нећеш доћи до посла.
(Волим ја и пиво и кафу)
Кажу да све има свој крај, а ја мислим да ми требамо тражити почетак.
Почетак у којем ће се владајући мало више интересовати за наше проблеме.Гдје вас неће игнорисати, принципом, да он своје дјете воли, а за другим га боли...
Морају осјетити страх од грађана, да га стварно нешто не би заболило у налету љуте масе младих људи.
Француска, Канада, САД итд., можете константно виђати протесте, разна окупљања, која за циљ имају заштиту тренутних и стварање нових права младих људи.Сјетите се, та омладина већ има двадесет пута бољи стандард и више могућности за здраву будућност од вас, а траже још.
Да ли они траже превише, или смо ми навикли да немамо ништа, сами одлучите.
Ангажуј се, а савјете имаш на мом претходном блогу.
Живи били, и сувих чарапа се кући вратили.
Неко каже, нека је, други кажу да су криви они из Лондона, јер тјерају облаке због Олимпијских игара, а има и оних што је проклињу због мокрих ногу и прљаве обуће.
Да ми није познат процес настанка кишних капи, рекао бих да небо плаче, јер нас мора гледати сваки дан.Чини ми се, да нас облаци желе спрати са ове површине, да не заслужујемо овај дио земље испод њих.
"Одлазите, не окрећите се, мука нам је од вашег ега, похлепе и друштва које опстаје на принципу гажења једних преко других!"
Моја упорност би изустила из мене реченицу: "али част изузетцима, молим вас!"
Но, питање је да ли би то облаке занимало...
Без кише или са кишом, статистика, и то она званична, каже да је у свијету незапослено 75 милиона младих.
И није много, замислите да је 76 милиона, била би то катастрофа!
На домаћем терену, тренутно више познатом као БиХ (Белај и Хаос), нешто је оптимистичнија ситуација, која каже да имамо 27,6% незапослених младих људи.
Оптимистичнија је ако радите у државном апарату или мислите да младима не треба посао.
Можете се окренути и ка Македонији, која пјева "дотакла сам дно живота", јер су најгори од све дјеце, од преминуле мајке, Југославије, са 30% незапослених младих.
Ко је одговоран за толику незапосленост код нас?
За то је одговоран масон, крив је и "шваба" и крив је мој комшија, наравно.
Неодговорност и пребацивање те неодговорности на друге, јесте срж проблема.
Клацкамо се, данас волимо наше лидере, сутра их замрзимо и доведемо нове, а прекосутра плачемо за онима које смо прво смјенили, и у том процесу, мењају се власти, али менталитет остаје.
Искварени смо.Не волимо корупцију, осим кад нама треба нешто "преко реда".
"Зашто да не, не чиним зло, то је ситница."
У скорије вријеме, има и друга теза, која каже:
"и ја бих покрао све да могу" или "и ја бих примао мито, да могу."
Шта је производ тога?
Омладина која живи у сну, да ће након завршетка образовања пронаћи посао чекајући Годоа код куће, или узети свој дио замишљеног колача путем, свима нам познате, "штеле".
"Колач" је углавном, добро плаћен посао у канцеларији, без обзира да ли имате средњу школу, факултет, докторат.
Е, драга омладино, премало је канцеларија, да би смо сви сјели у њих.Истина боли, али ко се боји истине, будућности нема.Погледај око себе и започни бројање изграђених пословних капацитета у РС, па израчунај колико се људи може запослити.
Фали мјеста за тебе, јер немаш некога да те "погура" и каже, добар је мој мали, дај му да макар буде директор негдје?
Добро дошао у реалност.Буђење, предуго си спавао/ла.
Бавећи се уротама ајкула, Дракула, масона, и наравно "шваба", нећеш доћи до посла.
Бавећи се инатом и пркосом другим националностима, нећеш доћи до посла.
И коначно, бавећи се испијањима кафе и пива по читав дан, нећеш доћи до посла.
(Волим ја и пиво и кафу)
Кажу да све има свој крај, а ја мислим да ми требамо тражити почетак.
Почетак у којем ће се владајући мало више интересовати за наше проблеме.Гдје вас неће игнорисати, принципом, да он своје дјете воли, а за другим га боли...
Морају осјетити страх од грађана, да га стварно нешто не би заболило у налету љуте масе младих људи.
Француска, Канада, САД итд., можете константно виђати протесте, разна окупљања, која за циљ имају заштиту тренутних и стварање нових права младих људи.Сјетите се, та омладина већ има двадесет пута бољи стандард и више могућности за здраву будућност од вас, а траже још.
Да ли они траже превише, или смо ми навикли да немамо ништа, сами одлучите.
Ангажуј се, а савјете имаш на мом претходном блогу.
Живи били, и сувих чарапа се кући вратили.
Нема коментара:
Постави коментар